| Abstract: | Intenzifikacija poljoprivrede sa masovnom konverzijom prirodnih staništa u poljoprivredne predele i fokusom na monokulture dovodi do homogenizacije predela, narušavajući vitalne uslove za opstanak populacija oprašivača. Brojne poljoprivredne kulture zavisne su direktno od insekata oprašivača, koji utiču na prinos i kvalitet plodova i semena. Narušavanje diverziteta oprašivača dovodi do manje efika... Intenzifikacija poljoprivrede sa masovnom konverzijom prirodnih staništa u poljoprivredne predele i fokusom na monokulture dovodi do homogenizacije predela, narušavajući vitalne uslove za opstanak populacija oprašivača. Brojne poljoprivredne kulture zavisne su direktno od insekata oprašivača, koji utiču na prinos i kvalitet plodova i semena. Narušavanje diverziteta oprašivača dovodi do manje efikasnosti oprašivanja, što utiče i na bezbednost poljoprivredne proizvodnje. Utvrđeno je da insekti oprašivači mogu pospešiti prinos i onih useva koji imaju mešoviti sistem oprašivanja, poput uljane repice (Brassica napus). Za održivost ekosistemske usluge oprašivanja u poljoprivrednim predelima, izuzetno je važno prisustvo heterogenih linearnih ostataka prirodnih i poluprirodnih staništa neposredno uz polja, koji im obezbeđuju mesta za gnežđenje i dodatan izvor hrane. Restauracija poluprirodnih staništa može biti strategija za obnavljanje ekološke ravnoteže i ublažavanje negativnih posledica intenzivne poljoprivrede.
U okviru međunarodnog projekta EcoStack, tokom 2021. i 2022. godine u periodu od aprila do juna, rađena su istraživanja oprašivača na osam polja uljane repice na području Južnog Banata, sa ciljem ispitivanja doprinosa ivičnih poluprirodnih staništa povećanju prinosa. Četiri polja su imala zeljastu poluprirodnu ivicu, a preostala četiri su bila bez nje. Uzorkovanje je vršeno u dva transekta na udaljenosti 5m i 25m od ivice polja gde je obavljana vremenska opservacija insekata oprašivača. Tom prilikom su detektovani svi relevantni cvetni posetioci, sa akcentom na pčelama kao pojedinačno najznačajnijom grupom oprašivača. Neposredno pred žetvu, izvršena je i procena prinosa uljane repice na uzorkovanim poljima.
Tokom ovih istraživanja, prisustvo poluprirodne ivice polja i udaljenost od ivice polja nisu imali značajan efekat na ukupnu brojnost oprašivača. Međutim kada se izdvoje pčele kao glavna grupa oprašivača, ustanovljen je efekat poluprirodne ivice u kombinaciji sa fenologijom tokom 2021. godine. U početku cvetanja, brojnost pčela na oba tipa polja bila je slična dok je u fazi punog cvetanja brojnost bila značajno veća u poljima sa poluprirodnom ivicom, bez obzira na udaljenost od ivice. U toku 2022. godine nije zabeležen isti efekat, uočene su samo fenološke razlike i veća brojnost bliže ivici polja. Slično tome, uticaj prisustva poluprirodne ivice na prinos uljane repice nije bio konzistentan tokom dve sukcesivne godine. U toku 2021. uočen je značajnije veći prinos dublje u poljima u odnosu na ivicu polja, ali samo u poljima sa poluprirodnom ivicom, dok je u toku 2022. godine efekat poluprirodne ivice bio samo marginalno značajan sa trendom povećanog prinosa na ivici polja sa poluprirodnom ivicom.
Održavanje postojećih i uspostavljanje novih poluprirodnih ivica uz agroekosisteme može podržati populacije oprašivača, ali su neophodna dodatna istraživanja kako bi se formirale precizne smernice za optimalno upravljanje na nivou poljoprivrednih predela. Promene u praksama upravljanja zahtevaju saradnju i koordinaciju sa poljoprivrednicima, kao i institucionalnu podršku. Jedan od ciljeva naših istraživanja jeste da podstaknu i olakšaju takvu saradnju kroz definisanje jasnih i održivih modela. |
