Od forenzičke genetike do forenzičke genomike: Iza kulisa tradicionalnog DNK profila

Abstract

Tradicionalne forenzičke DNK analize podrazumevaju analizu kratkih tandemskih ponovaka (STR lokusi) kapilarnom elektroforezom, tj. analizu polimorfizama dužina specifično ciljanih STR lokusa. Otkriće sekvenciranja nove generacije (MPS) pružilo je mogućnost pretrage celokupne sekvence željenih lokusa, te dobijanja podataka i o varijacijama u strukturi tandemskih ponovaka, kao i o varijacijama okolnih sekvenci, i time povećanju broja detektovanih alela, a tako i povećanju diskriminacionog kapaciteta navedenih analiza i svih drugih bitnih forenzičkih parametara. Simultana analiza velikog broja ciljanih sekvenci, pored STR lokusa, omogućilo je i analizu prisustva jednonukleotidnih polimorfizama koji su asocirani sa poreklom individua ili različitim vidljivim fenotipskim karakteristikama kao što su boja očiju, kose i kože.1-3 Navedeno je posebno značajno za kreiranje istražnih pravaca u slučajevima nerešenih zločina, ali i za identifikaciju ljudskih ostataka u raznim kontekstima bliže ili dalje istorije.1,3 Istovremena MPS pretraga specifičnih delova transkritoma i epigenoma tragova, dalje, pruža mogućnost davanja odgovora na pitanje tipa i mehanizma nastanka traga i eventualnih razjašnjenja hipoteza o redosledu događaja na licu mesta, te odgovora na pitanje starosti individue koja je ostavila trag.1 Analiza različitih nehumanih uzoraka može biti takođe značajna u forenzičkom kontekstu za određivanje vremena smrti (analiza mikrobioma) ili rešavanje slučajeva distribucije opojnih supstanci ili bioterorizma.