Procena efektivne veličine populacije vuka u Srbiji

Abstract

У овој студији анализиран је генетички диверзитет динарско-балканске популације вука (Canis lupus L.) у Србији, на узорку од 63 јединке изловљене крајем 2020. и почетком 2021. године. Генотипизација 18 микросателитских локуса је урађена кориштењем комплета Canine Genotypes™ Panel 1.1 (Thermo Fisher Scientific). Након фрагментне анализе, генотипови индивидуа су одређени у GeneMarker (Softgenetics) софтверу, а основни параметри генетичке варијабилности у програму Аrlequin v.3.5.2. Сви микросателитски локуси су били полиморфни, укупан број алела износио је 136, док је просечан број алела по локусу износио 7,56. Добијени резултати су показали средњи ниво генетичког диверзитета у популацији (HO = 0,5941, HE = 0,7341, FIS = 0,1840). У оквиру овог истраживања, урађена је и процена ефективне величине популације (Ne) у LDNe програмском пакету, за вукове изловљене на територији Србије у ловним сезонама од 2015/2016 до 2020/2021 године. Ефективна величина популације (Ne) је основни параметар за праћење генетичког диверзитета и квантификује количину генетичке промене која се јавља и која ће се јављати у будућности као резултат генетичког дрифта.1 Средња вредност ефективне величине популације вука Србије у ловној сезони 2020/2021 износи 149,8 (Ne = 149,8). У поређењу са вредностима добијеним у претходним ловним сезонама, може се закључити да је популација вукова у Србији стабилна.