Patogenost odabranih bakterijskih izolata na listovima 4 sorte domaće šljive (Prunus domestica L.)

Abstract

Domaća šljiva, Prunus domestica L., je sa ekonomskog i tradicionalnog aspekta značajna voćarska kultura u Srbiji. Godišnji prinos šljive je ugrožen i pojavom nekroza bakterijskog porekla na stablu, plodu i listu. Cilj rada je bio da se odredi virulencija autohtonih izolata iz mikrobioma šljive: Pseudomonas syringae, Pseudomonas cerasi, Erwinia persicina, Rhizobium nepotum i Clavibacter michiganensis subsp. michiganensis u odnosu na 4 sorte domaće šljive (Ranka, Požegača, Čačanska lepotica i Čačanska rodna). Sposobnost potencijalnih patogena da izazovu nekrozu, odnosno virulencija izolata (eng. severity index) testirana je inokulacijom ubranih listova.1 Nekroza je praćena nakon 48 i 96 h. Izolat E. persicina izaziva simptome na listu Čačanske lepotice odakle je i izolovan, kao i na sorti Ranka, dok na druge dve sorte simptomi izostaju. Najveće vrednosti intenziteta patogenosti detektovane su za izolate roda Pseudomonas, na listovima svih sorti šljive. P. syringae, kao poznati patogen koštuničavog voća2 , očekivano formira intenzivne simptome već nakon 48 h. Intenzitet patogenosti drugih testiranih izolata je statistički značajno manji, što je uočljivo na svim sortama. Nakon 96 h inkubacije simptomi koje izazivaju Pseudomonas izolati se međusobno statistički značajno ne razlikuju, sem za sortu Čačanska rodna. Svi testirani izolati roda Pseudomonas pokazali su značajnu virulenciju na listovima testiranih sorti domaće šljive.