Uticaj kratkotrajnog gladovanja na signalni put insulina u hipotalamusu pacova

Abstract

U prethodnoj studiji pokazali smo da nakon šestočasovnog gladovanja dolazi do povećanja ekspresije iRNK za insulin, kao i količine preproinsulina u hipotalamusu.1 Budući da insulin u mozgu učestvuje u regulaciji brojnih procesa, u cilju razjašnjenja adaptivnog značaja povećane ekspresije insulina, imunoblotom je analizirana ekspresija insulinskog receptora (IR), supstrata insulinskog receptora (IRS) 1 i 2, mTOR1 Ser/Thr kinaze i kinaze regulisane vanćelijskim signalima ERK1/2, kao i njihovih fosforilisanih formi (pIRTyr1361, pIRS1Tyr612, pIRS2Ser731, pmTORSer2448, pERK1/2Thr202/Tyr204) u hipotalamusu. Životinjama je oduzimana hrana tokom prvih šest sati mračnog perioda u vivarijumu, dok su kontrolne jedinke istovremeno imale neometan pristup hrani. Obe grupe životinja žrtvovane su u ponoć. Nakon kratkotrajnog gladovanja zabeleženo je povećanje količine kako IR, tako i njegove fosforilisane, aktivirane forme pIRTyr1361. Šestočasovno gladovanje nije dovelo da promene količine IRS1 i 2, ali je sadržaj pIRS1Tyr612 bio smanjen. Nasuprot tome, iako je ukupna količina ERK1/2 bila smanjena, detektovano je povećano prisustvo aktivirane forme ovih enzima. Količina ukupnog i aktiviranog mTOR nisu bile promenjene nakon kratkotrajnog gladovanja. Dobijeni rezultati ukazaju da kratkotrajno gladovanje u hipotalamusu povećava količinu aktiviranih ERK1/2, koji se u kontekstu insulinske signalizacije najčešće dovode u vezu sa regulacijom genske ekspresije.