| Abstract: | Rod Aphidius Nees sa preko 100 opisanih vrsta širom sveta, od kojih je 40 vrsta poznato u Evropi, predstavlja najveći rod unutar potfamilije Aphidiinae (Hymenoptera, Braconidae), a istovremeno je taksonomski najproblematičniji. Sve vrste ovog roda predstavljaju koinobiontske endoparazitoide biljnih vaši i veliki broj vrsta se karakteriše kosmopolitskom distribucijom. Neke od njih se komercijalno p... Rod Aphidius Nees sa preko 100 opisanih vrsta širom sveta, od kojih je 40 vrsta poznato u Evropi, predstavlja najveći rod unutar potfamilije Aphidiinae (Hymenoptera, Braconidae), a istovremeno je taksonomski najproblematičniji. Sve vrste ovog roda predstavljaju koinobiontske endoparazitoide biljnih vaši i veliki broj vrsta se karakteriše kosmopolitskom distribucijom. Neke od njih se komercijalno proizvode i imaju primenu u programima biološke kontrole. Glavni cilj ovog rada je bio da se analizira morfološka i molekularna diverzifikacija vrsta unutar roda Aphidius, kao i da se utvrdi odnos genetičke i morfološke varijabilnosti. Primenom geometrijske morfometrije analizirana je morfološka varijabilnost u veličini i obliku krila. U analizu je uključeno 29 vrsta roda Aphidius, sa ukupno 516 ženki, sakupljenih u periodu 1990-2016.godine sa različitih lokaliteta širom Evrope (A. platensis iz Irana i Čilea). Primenom analize glavnih komponenti (PCA) utvrñeno je da karakteri poput dužine radijalnog i metakarpalnog nerva, kao i oblik pterostigme najviše doprinose morfološkoj diskriminaciji vrsta unutar roda Aphidius. Za rekonstrukciju filogenije roda Aphidius i detekciju genetičke varijabilnosti među analiziranim vrstama korišćene su sekvence barkoding regiona mitohondrijalnog gena za citohrom oksidazu 1 (COI) dobijene iz 33 Aphidius vrste, odnosno 147 jedinki. Utvrđeno je postojanje 64 haplotipa. Vrste su na filogenetskom stablu a priori izdvojene u 6 grupa, pri čemu je podrška od 100% zabeležena samo kod četvrte (A. ribis, A. chaetosiphonis, A. hortensis) i pete filogenetske grupe (A. setiger i A. cingulatus).Da bi se analiziralo postojanje filogenetskog signala izvršeno je mapiranje rezultata molekularne filogenije na morfoški prostor koji je definisan dvema PC osama. Konstruisanjem ovakvog „filo-morfo-prostora“ omogućeno je sagledavanje evolucionih promena oblika i veličine krila među vrstama roda Aphidius. Utvrđeno je postojanje statistički značajnog filogenetskog signala u obliku krila (p < 0,05) što ukazuje na to da su filogenetski srodne vrste i morfološki sličnije. Alometrija, iako statistički značajna (p < 0,05), objašnjava samo 1,2% ukupne varijabilnosti. Dobijeni rezultati ukazuju na potrebu za revizijom statusa vrsta roda Aphidius. |
