Novi prilog poznavanju pigidijalnih žlezda, semiohemije i primene prirodnih produkata trčuljaka (Coleoptera: Carabidae)

Abstract

Trčuljci su u cilju odbrane od predatora razvili morfološke, ponašajne i biohemijske prilagoñenosti. Hemijska odbrana od predatora kod Carabidae se zasniva na oslobañanju sekreta iz parnih pigidijalnih žlezda. Uloga ovih sekreta je dominantno alomonska. Ipak, postoje i indikacije da mogu da imaju ulogu i u komunikaciji na intraspecijskom i/ili interspecijskom nivou. Adultne jedinke trčuljaka smo stimulisali pritiskanjem abdomena da sekrete pigidijalnih žlezda oslobode u vijalice sa organskim rastvaračem (dihlormetan). Hibridna metoda gasna hromatografija – masena spektrometrija korišćena je za razdvajanje i identifikaciju hemijskih komponenti smeša sekreta. Identifikovano je ukupno 24 jedinjenja iz sekreta sedam vrsta trčuljaka: devet ugljovodonika [undekan, tridekan, heneikozan, heneikozen, heneikozadien, 9-trikozen, trikozadien, trikozatrien (dva izomera)] i 15 organskih kiselina (propanska, sirćetna, izobuterna, buterna, 2-buterna, 2-metilbuterna, metakrilna, tiglinska, senecioinska, angelinska, valerijanska, kaproična, trans-2-heksenska, trans-3-heksenska, benzoeva). Analizirani su Carabus (Archicarabus) montivagus Palliardi, 1825 (dva jedinjenja), C. (Megodontus) caelatus Fabricius, 1801 (10 jedinjenja), C. (M.) violaceus Linnaeus, 1758 (devet jedinjenja), Molops (Stenochoromus) montenegrinus (Miller, 1866) (11 jedinjenja), Pterostichus (Cophosus) cylindricus (Herbst, 1784) (dva jedinjenja), P. (Feronidius) melas (Creutzer, 1799) (osam jedinjenja) i P. (Pseudomaseus) nigrita (Paykull, 1790) (15 jedinjenja). Značajno je pomenuti da su 3-heksenska kiselina, heneikozan i 9-trikozen prvi put pronañeni kod Pterostichinae, dok je 2-heksenska kiselina nova za potporodice Pterostichinae i Carabinae. Na osnovu raspoložive literature, može da se konstatuje da 2-buterna kiselina, heneikozen, heneikozadien, trikozadien i trikozatrien do sada nisu bili registrovani kod trčuljaka. U kontekstu semiohemije, na svetskom nivou, do sada je analizirano oko 500 vrsta trčuljaka (adultni stadijum) iz 180 rodova, dok je broj izolovanih jedinjenja oko 140. Dodatno, pigidijalne žlezde su morfo-anatomski studirane kod 23 vrste trčuljaka upotrebom svetlosne, nelinearne (modalitet dvofotonski pobuñena fluorescencija) i skening elektronske mikroskopije. Uporedo sa upotpunjavanjem znanja o strukturi pigidijalnih žlezda i katalogizacijom hemijskih komponenti njihovih sekreta, poslednjih godina su vršena i pionirska ispitivanja uticaja navedenih prirodnih produkata pigidijalnih žlezda trčuljaka (Carabinae, Platyninae i Pterostichinae) na vijabilnost različitih sojeva klinički i ekološki značajnih mikroorganizama, kao i na ćelijsku proliferaciju tumorskih i netumorskih ćelija sisara. Naime, pokazano je da sekreti pigidijalnih žlezda pojedinih vrsta trčuljaka imaju značajno antibakterijsko i antifungalno dejstvo, nekada značajnije čak i u odnosu na pozitivnu kontrolu.