Microprocessor-controlled vs. “dump-freezing”platelet and lymphocyte cryopreservation: a quantitative and qualitative comparative study

Abstract

Uvod/Cilj. Termodinamski i kriobiološki parametri, odgovorni za oštećenje ćelija do kojih dolazi tokom kriokonzervacije (kriooštećenja), još uvek nisu sasvim razjašnjeni. Stoga, postupke zamrzavanja treba tako optimizirati da se poboljša i strukturni i funkcionalni oporavak zamrznuto-razmrznutnih ćelija. Cilj ove studije bio je upoređivanje efikasnosti kriokonzervacije trombocita i limfocita primenom programirane kriokonzervacije (mikroprocesorom kontrolisana brzina hlađenja), uz kompenzaciju oslobođene toplote fuzije, i neprogramirane kriokonzervacije (bez kompjuterske kontrole brzine hlađenja). Metode. Istraživali smo kvantitativni oporavak trombocita (broj ćelija posle odmrzavanja nasuporot broju ćelija pre zamrzavanja), vijabilnost (koristeći reakciju trombocita na hipotoni šok - HAR), morfološki skor trombocita (PMS), ultrastrukturne (elektromikroskopski) karakteristike i ekspresiju različitih površinskih antigena. Kod limfocita odredili smo njihov kvantitativni oporavak i vijabilnost (primenom testa isključivanja tripan plavog), kao i funkcionalnost (stimulacijom pomoću mitogena). Programirana i neprogramirana kriokonzervacija su kombinovane sa 6% (trombociti) i 10% (limfociti) dimetil-sulfidom (DMSO). Rezultati. Oporavak trombocita bio je bolji pri uslovima kontrolisane brzine. Većina ekspresije površinskih antigena snižena je bila u obe ispitivane grupe u odnosu na nezamrznute ćelije, dok je ekspresija GP140/CD62p bila znatno veća pri uslovima programirane u odnosu na neprogramiranu kriokonzervaciju. Programirana kriokonzervacija je rezultovala boljim oporavkom i vijabilnošću limfocita (procenat tripan plavo - negativnih ćelija). Nismo utvrdili značajnu razliku među grupama (programirana vs neprogramirana kriokonzervacija) u proliferativnoj reakciji limfocita prilikom ispitivanja reakcije limfocita nakon indukcije mitogenom. Zaključak. Podaci dobijeni u ovoj studiji pokazali su zavisnost oporavka ćelija od vrste kriokonzervacije. Zamrzavanje pri kontrolisanoj brzini omogućilo je bolji kvantitativni i funkcionalni oporavak trombocita. Oporavak i vijabilnost limfocita bili su bolji u grupi sa programiranom kriokonzervacijom, mada je konstatovana mala razlika u proliferativnoj reakciji ćelija među grupama.