Seksualna selekcija kod Drosophila melanogaster nakon višegodišnjeg gajenja na različitim supstratima

Abstract

Veoma izražene morfološke i ponašajne osobine kod životinja često su rezultat delovanja seksualne selekcije. Kod insekata, ovaj proces za rezultat ima prisustvo intenzivne pigmentacije, neuobičajenih morfoloških struktura i kompleksnih feromona, koji se odlikuju velikom varijabilnošću u zavisnosti od sredinskih faktora. Za voćnu mušicu, D. melanogaster, jedan od najvažnijih faktora sredine je ishrana, koja ima značajan efekat na fiziološke, semiohemijske, morfološke i ponašajne osobine. Cilj ove doktorske disertacije je praćenje efekta višegodišnjeg gajenja pet linija D. melanogaster na različitim supstratima (standardni laboratorijski supstrat i supstrati koji sadrže paradajz, bananu, šargarepu i jabuku) na uspeh u parenju, morfološke i semiohemijske osobine. Rezultati ove doktorske disertacije su pokazali da su mužjaci gajeni na supstratu koji sadrži paradajz imali najveći uspeh u parenju, dok su najmanji uspeh u parenju imali mužjaci gajeni na podlozi koja sadrži jabuku. Razlike u uspehu u parenju, između ostalog, se mogu pripisati i razlikama u sastavu supstrata, ali i razlikama u komponentama adaptivne vrednosti. Značajne razlike između linija su uočene i na semiohemijskom i morfološkom nivou. Seksualna izolacija je utvrđena između linija održavanih na supstratima koji sadrže bananu i šargarepu. Na uspeh u parenju značajno je uticao oblik krila mušica, dok veličina krila nije imala značajan efekat. Takođe, kutikularni ugljovodonici, pre svega seksualni feromoni kakvi su 7-trikozen, 7-pentakozen, cVA, 7,11-nonakozadien i 7,11- heptakozadien, su imali važnu ulogu u odabiru partnera.