Uticaj kratkotrajnog gladovanja na glukoznu homeostazu u hipotalamusu pacova

Abstract

S obzirom da regulacija glukozne homeostaze u mozgu nije u potpunosti rasvetljena, cilj ove studije bio je da se ispita uticaj kratkotrajnog gladovanja na ekspresiju insulina i glukoznih transportera (GLUT), aktivaciju receptora za insulin, kao i količinu glikogena u hipotalamusu, delu mozga zaduženog za regulaciju energetske homeostaze. Naši rezultati su pokazali da je ekspresija iRNK za insulin, kao i količina preproinsulina bila povećana nakon šestočasovnog gladovanja. Insulin-pozitivne ćelije bile su detektovane u periventrikularnom jedru hipotalamusa, kao i u ependimskim ćelijama koje okružuju treću moždanu komoru. Udeo fosforilisane forme u ukupnoj količini receptora za insulin bio je značajno povećan na kraju ispitivanog perioda. Količina glikogena u parenhimu hipotalamusa, kao i koncentracija glukoze i laktata u cerebrospinalnoj tečnosti nisu bile promenjene. U membranskoj frakciji proteina hipotalamusa uočeno je povećanje zastupljenosti izoforme GLUT1 karakteristične za endotelne ćelije, kao i GLUT3, karakterističnog za neurone, što ukazuje da bi povećanje stope olakšane difuzije glukoze u međućelijsku tečnost mozga, odnosno citosol neurona, moglo predstavljati prvu liniju odbrane tokom inicijalne faze metaboličkog odgovora na gladovanje. Činjenica da nije uočena kolokalizacija pomenutih transportera sa aktiviranim receptorom za insulin ukazuje da se pomenuti proces odvija nezavisno od dejstva insulina.