Antibiotska rezistencija uzročnika infekcija urinarnog trakta kod pacijenata instituta za javno zdravlje Kragujevac

Abstract

Cilj: Urinarne infekcije su među najčešćim u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Cilj ovog rada je bila mikrobiološka analiza urina ambulantnih pacijenata u Institutu za javno zdravlje u Kragujevcu u periodu od šest meseci (01.11.2020. - 30.04.2021.). Metod: Retrospektivno, na osnovu prikupljenih rezultata, vršena je identifikacija uzročnika urinarnih infekcija i određivanje njihove osetljivosti na antibiotike metodom antibiograma. Rezultati: Šestomesečna analiza uzoraka urina ambulantnih pacijenata obuhvatila je 4809 uzoraka urina. Od svih testiranih uzoraka pozitivno na patogene mikroorganizme je bilo 1218 (25,3%). Najzastupljeniji patogeni urinarnog trakta u ispitivanom periodu bili su: Escherichia coli 842 (69,1%), Klebsiella spp. 252 (20,7%), Pseudomonas aeruginosa 71 (5,8%) i Enterococcus grupa 53 (4,4%). Bakterija E. coli je bila češća kod žena (82,7%), a Pseudomonas aeruginosa kod muškaraca (76,1%). Klebsiella spp. i Enterococcus spp. su se skoro podjednako javljale kod oba pola. Lekovi prvog izbora u terapiji urinarnih infekcija bi bili sledeći: za E. coli amikacin (aminoglikozid) i fosfomicin, a za Klebsiella spp. meropenem (karbapenem) i takođe amikacin. Što se tiče P. aeruginosa, najefikasnijim su se pokazali takođe meropenem, kao i penicilinski antibiotik piperacilin-tazobaktam. Zaključak: S obzirom na to da uropatogeni poseduju mehanizme za razvoj rezistencije, potrebno je u terapiji koristiti antibiotike u zavisnosti od rezultata antibiograma.